Ne opravdavam svoje ponašanje. Tumačim ga. Ima trenutaka kada mi se čini da ceo svet nije veći od moje ćelije, i da isto tako pun užasa za mene. Ipak, verujem da je Bog, na početku stvorio po jedan svet za svakog pojedinog čoveka, i da čovek treba da se trudi da živi u tom svetu u sebi. Tamnički život čini da vidimo ljude i stvari onako kako stvarno postoje. I zbog toga taj život obraća čoveka u kamen. Samo se slobodni ljudi razočaravaju u iluzijama života, koji je stalno u pokretu. Oni se obrću sa životom, i doprinose njegovoj nestvarnosti. A mi, koji smo nepokretni, mi vidimo i saznajemo.
Patnja je jedan veoma dug trenutak. A u sferi naših misli, kao i u sferi vremena, nema više kretanja. Sreća, uživanje i uspeh mogu biti rapavi po ljusci i grubi u jezgru, a bol je od svega što je stvoreno najnežniji. Gde god je bol tamo je sveto zemljište. Ma kako užasno ono što su mi ljudi učinili, kud i kamo je užasnije ono što sam sam sebi učinio. Zaboravio sam da svaki sitni događaj svakidašnjice čini ili raščlanjava karakter. Sad nalazim nešto, skriveno, duboko u meni, što mi govori da ništa na ovom svetu nije besmisleno, a patnja ponajmanje od svega. To nešto, skriveno duboko u meni, to je Skrušenost. Tek pošto smo sve izgubili, znamo da smo nju stekli.
Čeznem za životom, da bih mogao ispitati ono što je za mene ništa manje nego jedan novi svet. Želiš li znati šta je taj novi svet? Mislim da ćeš moći pogoditi. To je svet u kome sam naposletku živeo. Bol dakle, i sve čemu nas on uči, to je moj novi svet. Muzika, gde sve materijalno apsorbovano u izraz, i ne može se od njega odvojiti, jeste složeni, a cvet ili dete prosti primer za ono sto mislim; ali bol je krajnji praoblik kako u životu tako i u umetnosti.
Svet je od mašte stvoren, pa ipak svet ne razume maštu: to je stoga sto je mašta prosto manifestacija ljubavi, a ljubav i sposobnost za nju čine razliku između jednog i drugog ljudskog stvorenja. Mesto da pokuša biti junak svoje sopstvene istorije, on se trudi da bude gledalac svoje sopstvene tragedije. Izgleda mi da svi mi odviše mnogo gledamo Prirodu, a odviše malo živimo s njom. Mi zovemo svoje doba utilitarnim, a ne znamo upotrebu nijednom jedinom predmetu.
Svakako mi je sada jasno da je iza sve te lepote, ma koliko nas ona zadovoljavala, skriven neki duh i da su svi nađeni oblici i obrasci samo način njegove manifestacije, i sa tim duhom bi hteo da budem u skladu. Muzika u Umetnosti, Mistika u životu, Mistika u Prirodi - to je ono što tražim. Svako suđenje je suđenje o životu, a svaka presuda je presuda na smrt. Društvo, ovako kako smo ga uredili, neće imati mesta za mene, neće mi ga ponuditi; ali Priroda, čija blaga kiša jednako pada i na pravednika i na nepravednika, imaće pukotina u stenama gde se mogu sakriti, i nepoznatih dolina u čijoj tišini mogu spokojno spavati. Ona će posuti noć zvezdama, da bih bez spoticanja mogao hodati po mraku na sve strane, i poslaće vetar preko mojih stopa, da mi ne pronađu trag na moju štetu: ona će me velikim vodama očistiti, i gorkim travama isceliti.
Izbor iz knjige "De Profundis" Oscar Wilde
Priredila: Marina Morrison
Patnja je jedan veoma dug trenutak. A u sferi naših misli, kao i u sferi vremena, nema više kretanja. Sreća, uživanje i uspeh mogu biti rapavi po ljusci i grubi u jezgru, a bol je od svega što je stvoreno najnežniji. Gde god je bol tamo je sveto zemljište. Ma kako užasno ono što su mi ljudi učinili, kud i kamo je užasnije ono što sam sam sebi učinio. Zaboravio sam da svaki sitni događaj svakidašnjice čini ili raščlanjava karakter. Sad nalazim nešto, skriveno, duboko u meni, što mi govori da ništa na ovom svetu nije besmisleno, a patnja ponajmanje od svega. To nešto, skriveno duboko u meni, to je Skrušenost. Tek pošto smo sve izgubili, znamo da smo nju stekli.
Čeznem za životom, da bih mogao ispitati ono što je za mene ništa manje nego jedan novi svet. Želiš li znati šta je taj novi svet? Mislim da ćeš moći pogoditi. To je svet u kome sam naposletku živeo. Bol dakle, i sve čemu nas on uči, to je moj novi svet. Muzika, gde sve materijalno apsorbovano u izraz, i ne može se od njega odvojiti, jeste složeni, a cvet ili dete prosti primer za ono sto mislim; ali bol je krajnji praoblik kako u životu tako i u umetnosti.
Svet je od mašte stvoren, pa ipak svet ne razume maštu: to je stoga sto je mašta prosto manifestacija ljubavi, a ljubav i sposobnost za nju čine razliku između jednog i drugog ljudskog stvorenja. Mesto da pokuša biti junak svoje sopstvene istorije, on se trudi da bude gledalac svoje sopstvene tragedije. Izgleda mi da svi mi odviše mnogo gledamo Prirodu, a odviše malo živimo s njom. Mi zovemo svoje doba utilitarnim, a ne znamo upotrebu nijednom jedinom predmetu.
Svakako mi je sada jasno da je iza sve te lepote, ma koliko nas ona zadovoljavala, skriven neki duh i da su svi nađeni oblici i obrasci samo način njegove manifestacije, i sa tim duhom bi hteo da budem u skladu. Muzika u Umetnosti, Mistika u životu, Mistika u Prirodi - to je ono što tražim. Svako suđenje je suđenje o životu, a svaka presuda je presuda na smrt. Društvo, ovako kako smo ga uredili, neće imati mesta za mene, neće mi ga ponuditi; ali Priroda, čija blaga kiša jednako pada i na pravednika i na nepravednika, imaće pukotina u stenama gde se mogu sakriti, i nepoznatih dolina u čijoj tišini mogu spokojno spavati. Ona će posuti noć zvezdama, da bih bez spoticanja mogao hodati po mraku na sve strane, i poslaće vetar preko mojih stopa, da mi ne pronađu trag na moju štetu: ona će me velikim vodama očistiti, i gorkim travama isceliti.
Izbor iz knjige "De Profundis" Oscar Wilde
Priredila: Marina Morrison
No comments:
Post a Comment